О теми "клађење на картоне" креће од правила сваке опкладе. Клађење на корнере, картоне и стрелце отвара тржишта уз основне ознаке 1X2. Та тржишта изгледају једноставно, али свако носи сопствена правила обрачуна: шта улази у збир, у ком времену као и шта се дешава када играч не изађе на терен. Пре прве уплате вреди знати правила обрачуна, пошто иста утакмица уме да донесе погодак на једном тржишту, а враћен улог на другом.
Клађење на картоне мери понашање играча на терену. Најзаступљенија је игра на укупан број картона, на пример више или мање од четири и по. Бројне куће нуде такође поене за опомене: жути картон вреди десет поена, црвени двадесет пет бодова, док други жути картон после ког следи искључење углавном се рачуна само као црвени. Опомене показане играчима на клупи, тренеру као и после завршног звиждука најчешће се не рачунају. Опкладе на картоне стога траже читање правила која важе за ту опкладу.
Правила за клађење на корнере зависе од приређивача, зато та правила треба прочитати унапред. Код прекинуте утакмице опклада на збир корнера обично буде враћена, изузев када је резултат опкладе већ решен: када је линија пређена пре прекида, опклада на више најчешће доноси добитак. Број корнера зависи од стила игре. Екипа која напада преко крила па центрира најчешће има знатно више корнера него екипа која игра кроз средину. Статистика из претходних кола помаже, но не обећава исход, док је предност куће често код специјалних опклада виша од оне на основној игри.
По правилу не. Картони показани резервама, тренеру или после завршног звиждука не улазе у збир, али тачно правило стоји код приређивача.
Од вероватноће да играч постигне гол и од марже приређивача, која је на специјалним тржиштима често већа него на игри 1X2.
Опклада на број удараца из угла на утакмици, најчешће на збир изнад или испод границе попут девет и по, или на тим који изведе више корнера.
Више од судије и ривалства него од форме тимова. Дерби и меч за опстанак обично доносе више опомена, а један црвени картон мења ток меча.