O temi "klađenje na kartone" kreće od pravila svake opklade. Klađenje na kornere, kartone i strelce otvara tržišta uz osnovne oznake 1X2. Ta tržišta izgledaju jednostavno, ali svako nosi sopstvena pravila obračuna: šta ulazi u zbir, u kom vremenu kao i šta se dešava kada igrač ne izađe na teren. Pre prve uplate vredi znati pravila obračuna, pošto ista utakmica ume da donese pogodak na jednom tržištu, a vraćen ulog na drugom.
Klađenje na kartone meri ponašanje igrača na terenu. Najzastupljenija je igra na ukupan broj kartona, na primer više ili manje od četiri i po. Brojne kuće nude takođe poene za opomene: žuti karton vredi deset poena, crveni dvadeset pet bodova, dok drugi žuti karton posle kog sledi isključenje uglavnom se računa samo kao crveni. Opomene pokazane igračima na klupi, treneru kao i posle završnog zvižduka najčešće se ne računaju. Opklade na kartone stoga traže čitanje pravila koja važe za tu opkladu.
Pravila za klađenje na kornere zavise od priređivača, zato ta pravila treba pročitati unapred. Kod prekinute utakmice opklada na zbir kornera obično bude vraćena, izuzev kada je rezultat opklade već rešen: kada je linija pređena pre prekida, opklada na više najčešće donosi dobitak. Broj kornera zavisi od stila igre. Ekipa koja napada preko krila pa centrira najčešće ima znatno više kornera nego ekipa koja igra kroz sredinu. Statistika iz prethodnih kola pomaže, no ne obećava ishod, dok je prednost kuće često kod specijalnih opklada viša od one na osnovnoj igri.
Po pravilu ne. Kartoni pokazani rezervama, treneru ili posle završnog zvižduka ne ulaze u zbir, ali tačno pravilo stoji kod priređivača.
Od verovatnoće da igrač postigne gol i od marže priređivača, koja je na specijalnim tržištima često veća nego na igri 1X2.
Opklada na broj udaraca iz ugla na utakmici, najčešće na zbir iznad ili ispod granice poput devet i po, ili na tim koji izvede više kornera.
Više od sudije i rivalstva nego od forme timova. Derbi i meč za opstanak obično donose više opomena, a jedan crveni karton menja tok meča.